Obavestenje

Obaveštenje: Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

петак, 25. мај 2018.

Finding Nemo (2003)


Kod nas nazvan: Potraga za Nemom
Žanr: Animirani | Avantura | Komedija | Porodični | Fantastika
Režija: Andrew Stanton, Lee Unkrich
Glumci: Albert Brooks, Ellen DeGeneres, Alexander Gould...

Priča:
Pošto mu je sin upecan i odveden u Sidnej, ribica Marlin kreće na put kako bi ga vratio kući.

Moj osvrt:
Finding Nemo je malko precenjen ali svakako kvalitetan animirani film koji je prvenstveno namenjen starijima pa tek onda klincima. Ako gledamo humor, to je ok i možemo reći da je prilagođen i najmlađima. Ali skoro sve poruke filma su upućene odraslima a te poruke i jesu najveći kvalitet. 

Otvaranje ima scenu koja je jako delikatna, pogotovu što ovo treba da gledaju i klinci. Pašće i njima ovo teško ali meni kao roditelju ta scena pada neuporedivo teže. Nešto tako jezivo moraš da znaš da upakuješ u film. Za divno čudo, to su i izveli besprekorno. Scena traje kratko jer ne smeš u ovom slučaju toliko da upireš prstom na tragediju. Efektna je i ne luta ni jednog momenta u patetiku. 

Ajmo prvo na stvari namenjene klincima. U današnje vreme bi ovo jako smrdelo ali u Finding Nemo je dozirano kako treba. Reč je o stvaranju prijateljstva i prihvatanju različitosti. Ovde je to prikazano kroz saradnju Marlina i Dori pa su pridružene Ajkule, kornjače, kit, pa se to prenosi na udruživanje Nema i ostalih ribica u akvarijumu. Potencira se na prihvatanju različitosti ali na sreću to se ne radi šablonski i patetično. Tako da je ovo jedna sasvim ok poruka za klince. 

Druga stvar je taj timski rad. Jak akcenat je bačen na to. Umesto da se forsira priča o jednom heroju, na izvanredan način nam se servira gomila likova gde svako ima svojih pet minuta, svako ima šansu da zablista i bukvalno ničija uloga ovde nije za zanemarivanje. Bez i jednog jedinog lika, sve bi propalo. To jesu vrednosti koje su danas vredne divljenja. Svi vole dobru saradnju a Finding Nemo odlično potencira na njoj.

Još jedna odlična stvar koju su servirali kroz veoma zabavne scene je Marlinova hrabrost koja odjekuje, koja se prepričava i neverovatno brzo putuje kroz okean i to do mesta koja ne biste ni očekivali. To je još jedna jako lepa poruka. Hrabrost i dobra dela treba da odjekuju. Deca treba da veruju u to i razvijaće se u pravom smeru. 

No ajmo malo na ono što je posvećeno roditeljima. Finding nemo je pre svega film o odrastanju. Sa jedne strane vidimo to kroz malog Nema i situacije u kojima on dolazi u kontakt sa drugima, načinu na kojem rešava probleme, vidimo kroz njegove dobre ili pogrešne postupke. Tu roditelj vidi kakav je karakter izgradio kod deteta i tu se vidi nekoliko stvari koje karakterišu odrastanje. 

Sa druge strane vidimo kako Marlin prolazi kroz odrastanje svog deteta. Strah koji oseća za svoje dete možda deluje preteran ali samo onom ko nije roditelj. To vas kao roditelja nikada ne napušta. Čak i kada vaše dete prohodava, morate da ga u jednom momentu pustite, morate da prihvatite da ono može da padne. Ali da bi vaše dete naučilo da hoda kroz život, morate mu prepustiti da se samo nosi sa problemom i proba da ga prebrodi. Tek ukoliko to ne može, tu nastupate kao pomoć. I tu dolazimo do jedne veličanstvene stvari a to je poverenje, to je vera u vaše dete. Zbog toga sam ovom filmu dao ocenu više nego što zaslužuje. Kada potpuno veruješ svom detetu i u svoje dete, to je znak da je odraslo i to je znak da si uspeo kao roditelj.

Zanimljivosti:
Nemo se prvi put pojavljuje kao plišana igračka u filmu Monsters Inc. Velika bela ajkula u filmu se zove Brus. Tako su zvali sve modele ajkula na snimanju filma Jaws. Pixar je napravio još realističnije animacije površine vode ali je onda morao da im smanji kvalitet kako ljudi ne bi pomislili da su to pravi snimci. Postojala je bojazan da komičarka Elen DeDženeris neće uspeti da izvede dramatičnu scenu kada Dori moli Marlina da ne ide. 

Onda su joj namerno na kraju dana dali samo da proba tu scenu jer su mislili da će ona otići kući posle toga i pripremati se za nju. Ta proba je na kraju ostala u finalnoj verziji filma. Animatori su proučavali facijalne ekspresije kod pasa kako bi što bolje animirali oči kod riba u filmu. Boja na licu ribice Gil oslikava karakteristične crte oko usta Vilijema Defoa koji pozajmljuje glas ovoj ribici. 

Prvi Pixarov film koji je dobio oskara za najbolji animirani film. Dori nikada nije izgovorila Marlinovo ime. Prvi Pixarov film koji ima scenu posle odjavne špice. Coral, Marlinova supruga je prvi Pixarov lik koji je preminuo. Brus ima 202 zuba u ustima i svaki je bio posebno animiran.

Naj scena:

It's ok. Daddy's here.

Moja ocena: 8/10

понедељак, 07. мај 2018.

Salyut-7 (2017)


Žanr: Akcija| Drama | Istorijski
Režija: Klim Shipenko
Glumci: Lyubov Aksyonova, Ilya Andryukov, Pavel Derevyanko

Priča:
SSSR, jun 1985. Zasnovano na istinitim događajima. Salyut 7 svemirska stanica je izgubljena. Kosmonauti Vladimir Džanibekov i Viktor Savnjik se spajaju sa njom i pokušavaju da je vrate u život.

Moj osvrt:
Sećate se kad su Rusi izbacili nov Stallingrad pa je masa forumaša krenula da hajpuje kako su Baćuške objasnile glupim Amerima i usranom Holivudu kako se zapravo pravi film. I eto, nisam bio lenj i rado sam pustio to sebi na oči. I na kraju sam dobio baš ono što Holivud isporučuje. Da si zamenio glumce sa onima koji pričaju engleski, ne bi ni shvatio da je u pitanju ruski film. Evo još jednog takvog za one opčinjene "braćom" Rusima. Evo, Holivud van Holivuda uzvraća udarac pa se userite od oduševljenja istim onim po čemu pljujete. 

Nekako mi se čini da je ovo Ruski odgovor za Gravity i po malo za Interstellar. I ovde imamo otpisanog heroja. Iskren da budem, ovaj mi deluje ljudskije od MekKonahijevog lika. Ali nekako je to smandrljano na počektu filma. Razlog zbog kog ga otpisuju deluje kao neka madrfaking misterija od koje zapravo ne bude ništa. I nekako se gura na tu kartu "odabranog" toliko da automatski dobiješ odbojnost prema liku koji je u stvarnom životu bio zaista vredan najvećeg poštovanja. 

Evo jednog primera ovog o čemu pričam. Na simulatoru treba izvesti spajanje letelice i satelita koji konstantno rotira. Zajebano do krajnjih granica. E pa braćo i sestre, čovek je to izveo u stvarnosti. Kako ovo izvesti da izgleda dobro? Jednostavno, pokaži tu rotaciju, snimi je iz vazda uglova tako da gledalac ima utisak kakav je podvig izvesti ovo. Šta ovde rade? Pokazuju da aktuelni piloti ne mogu da izvedu to spajanje na simulatoru. Onda zovu tog otpisanog lika i šta se desi - ne vidite ni da je seo u taj simulator da pokuša. Ajde ti batice odmah u svemir. Znaš ti to. (ko je rekao Interstellar). I od svega toga ispadne silna priča a čovek to spajanje izvede 'ladnih muda. Aloe, imaš jedan od graundbrejking istorijskih podviga u svemiru a ti ga prodaješ kao trku u kojoj Usain Bolt izdominira po stoti put. 

Ono što povremeno iritira je prejadan dijalog. Konstatno imamo neke pesničke momente i likove koji pričaju jako neprirodno. Ti zanosi jako smrde na patetiku. Ok da gledam film iz četrdesetih gde hoćeš da mi prospeš nekog heroja pesnika ali u dvajesprvom veku to smrdi do krajnjih granica. 

Iritira što se svaka situacija pravi bezizlaznom. I dalje pričamo o jednom od najvećih podviga u svemiru ali ipak moramo da pravimo dramu oko baš svega. Fak, ovo je nemoguće - uspeju. Možemo im dati dan vremena - evo im tri. Imaju kiseonika samo za jednog - umal se ne vratiše sa više nego što su pošli. I tako ozbiljnu situaciju učiniš delom sprdnje. Ali ne, ovo nije Holivud... valjda. 

Setimo se u Gravity kako dolazi do glavnog problema - Rusi su jako glupi. Kako se ovde kreira drama - Ameri su jako glupi. I naravno, to je užasno naivno predstavljeno (uostalom kao i u Gravity). I sada celu dramu zapravo ne svodiš na potencijalno oružani sukob, već na kurčenje, na merenje kome je veći, na spremnost da žrtvuješ svoje ljude samo da bi to dokazao. Ali ček, što se ja nerviram zbog toga. I jedni i drugi to rade u stvarnom životu. Nerviram se zato što jebeno volim da imam razlog za nešto što gledam, ali valjan razlog, ne razlog koji imaju idioti. I opet, veličanstveni podvig postaje deo sukoba u kom se ameri i rusi kurče. Pa bravo idioti. 

Pljujem na sve strane a ima ovde jako dobrih momenata. Kada sklonite holivudski kliše i pesničke zanose, imamo jako uverljive likove. Ima nekih sitnih detalja koji oduševljavaju, npr. scena kada supruga jednog od kosmonauta koji će najverovatnije da skonča, prolazi pored njegovih nadređenih i samo ih pogleda gde se oni slede je prajsles i govori više od svih usranih dijaloga i monologa. Scene u svemiru su jako dobre i ima nekoliko jako lepih slika. Ispod svog klišea i šablona se zapravo krije jedna istinita priča o dvojici velikana. I eto, ovaj film me je naterao da pročitam malo o tome. Na žalost, film je oskrnavio tu sjajnu priču pa je i sam u najboljem slučaju polovičan.

Zanimljivosti:
Film je zasnovan na istinitom događaju koji se desio 1985 kada su posle kvara na istoimenoj stanici, dva kosmonauta uspela da je osposobe i vrate u funkciju.

Naj scena: 

Spajanje

Moja ocena: 5/10

понедељак, 02. април 2018.

Vacancy (2007)


Kod nas nazvan: Motel Užasa
Žanr: Kriminalistički | Horor | Triler
Režija: Nimród Antal
Glumci: Kate Beckinsale, Luke Wilson, Frank Whaley...

Priča:
Bračni par je zbog kvara automobila prisiljen provesti noć u neuglednom motelu. Oni pronalaze vhs-ove iz kojih je jasno da su u životnoj opasnosti...

Moj osvrt:
Mali tekst za mali film. Elem, nasumično iz vaše liste red je došao na Vacancy. Koliko me je sećanje služilo, posle prvog gledanja sam imao utisak da je ovo pristojan filmić za ubijanje vremena. Nisam očekivao da će taj utisak ponoviti ali iskren da budem, nije daleko od tog prvog. 

Realno, ovo je trebalo da traje kao prosečna serija. 45 minuta i bio bih prezadovoljan sa svime viđenim. Problem je način na koji su rupe popunjene. Ubačena je dramurda muža i žene koji su posle porodične tragedije pred razvodom. Kako glavna tema filma ni trunku ne zavisi od ovoga, kako ta tragedija ne utiče ni na šta, kako njihove uvodne rasprave ne služe ničemu, legalno je postaviti pitanje za čije babe zdravlje mi to gledamo. Kod ovakvih stvari uvek se setim užasavajućeg beskonačnog uvoda Wolf Creek-a.

Ali kada ovo (konačno) prođe, imamo nekoliko prajsles momenata. Prvo, tu je sama pojava opasnosti gde se koristi samo zvuk da bi se neko preplašio. Ponavljam po hiljadupestošezdesetosmi put, ljudi se plaše onog što ne vide, što im je nepoznato. Tako u glavi stvaraju najgoru mouguću varijantu. Za divno čudo ovo ne izgleda kao slučajnost već je odmah jasno da slede gadni problemi. 

Ako je to prvo bilo nagoveštaj, sledeći korak je prikazivanje realne opasnosti. Pronalazak vhs-ova na kojim vidimo ono što vidimo (neću da spojlujem, ovo treba da se pogleda) je pravi bum posle početne pretnje. Ovo doliva ulje na vatru i "igre mogu da počnu". Atmosfera je kreirana. Likovi su isprepadani do kraja. Da je ovo serija, ja bih je sa "nastaviće se" presekao u ovom momentu i izazvao bes publike. 

Nadalje vidimo igru mačke i miša. Imamo solidan broj napetih scena. Imamo nešto sitnih gluposti ali bez većih zamerki. Uzdržali su se od slučajnog saplitanja, obaranja stvari, neplaniranih zvukova itd. tako da se ovo pogleda u dahu. 

Nemam više ništa posebno ovde reći. Pohvalio sam dobre i odlične stvari. Uvod (posle dramurde) je zaista dobar. Film je napet i iako ima viška stvari, dobro je što ovako kratko traje. Ne ide mu na ruku što je ovo baš nekako sitna priča. Malo igre mačke i miša i to je to. Ali opet, nema puno mrsomuđenja pa je poštenije ovako.

Zanimljivosti:
Film je omaž Hičkokovom Psihu. Snuff scene su snimane prvog dana snimanja. Motel je sagrađen za potrebe snimanja. Scena u kojoj BMW uleće u motel nije plod specijalnih efekata.

Naj scena:

Otkriće...

Moja ocena: 6/10